ogledalo
Gledam u ogledalo,
vidim lice sa osmehom,
ruke u letu,oci sa sjajem...
Opija me bljesak srece u tom komadicu srebra.
Sreca se konacno opet pojavila
draga,poznata
bez dubokih oziljaka proslog vremena.
Iz ogledala izbija vera,
izbija ponos i slast.
Zelim da osetim tu dugu iza srebrnog prozora,
da je dotknem i uzmem za sebe.
Priblizavam se zemlji radosti...
Srecem se oci u oci sa sobom...
Posmatram te oci, moje oci i
shvatam da duga u ogledalu jeste
dusa u meni,
mirna i spokojna,
srecna i zadovoljna...
1 Komentari |
0 Trekbekovi
