...
...kako tugovati kada je gubitak previse tezak...
tata je otisao zauvek,odjednom,potpuno neocekivano...sve se desilo tako brzo,kao u nekom snu..bila sam slomljena kada su mi saopstli da vise nije sa nama..plakala sam a onda su suze stale..sutradan je bila sahrana,moj tata je lezao mirno,zatvorenih ociju i izgledao je bas kao i svakog drugog dana kada posle rucka legne da odmori..poljubila sam ga..njegovo celo je bilo neobicno hladno,on se nije pomerio..kao da me ne voli..prosla sam rukom kroz njegovu kosu,namestila pramen koji je i on sam uvek popravljao...kosa mu je bila cista i mekana i pod prstima sam osetila da je on,moj tata,jos uvek tu...sela sam pored mame u uglu sobe,drzala sam se jednom rukom za njen dzemper i gledala u pod..pred mojim ocima smenjivali su se vrhovi razlicitih cipela..smenjivale su se ruke u mojoj desnoj ruci..ljudi su prolazili,a ja sam s vremena na vreme podizala pogled da proverim da li je tata tu...kada je dosao svestenik,ustala sam,drzala sam svecu i gledala u tatu..imala sam osecaj kao kada sanjas da padas,kao da tonem..cekala sam da otvori oci i pokaze mi da sve to nije stvarno..ali on se nije pomerio..bilo mi krivo cak sam u tom trenutku bila malo i ljuta na njega,zasto ne otvori oci sada,zasto mi ne da neki znak sada jer sada je vreme posle ce biti kasno,kako ne shvata da ovog puta ne sme da pogresi,ne sme da propusti priliku da se vrati kuci,ako sada ne pokaze da zeli da se vrati kuci neki ljudi ce ga odvesti i sakriti od mene i mame..
